Ратови

Јасеновац

Утврђене чињенице међународне комисије за истину о хрватском систему логора Јасеновац за истребљење Срба, Јевреја и Рома у периоду 1941.1945.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу је током  неколико година рада утврдила да су Хрвати у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома у периоду од 1941. до 1945. године убили преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома међу којима је било 110 000 деце.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу је до сада организовала пет међународних конференција о Јасеновцу (у Њујорку, Јерусалиму, Бања Луци) на којима су научници из разних делова света на основу записа похрањених хиљаду књига, чланака, закључака, форензичких и антрополошких ископавања истраживања, Међународна комисија за истину је саопштила следеће тврдње:

Бихаћ - Гаравице мрачне и крваве


"Говори кад имаш нешто боље од ћутања"
(Историjски час поводом седамдесетогодишњицице
усташког покоља на Гаравицама код Бихаћа)
Проф. др Мирjана Влаjисављевић


Драга браћо и сестре, потомци и поштоваоци жртава гаравичког покоља од приjе седамдесет година, поштовани гости, помаже Бог!

Сабрасмо се данас овдjе са свих страна у Гаравицама мрачним и крвавим, да одржимо помен на четрнаест и по хиљада Срба бихаћког среза звjерски уморених у страшном усташком покољу 1941. године. Сви они скончаше своj овоземаљски живот као мученици и жртве шовинистичке и вjерске мржње хрватско-муслиманских усташа, по jендецима, jарковима и барама гаревичким – само зато што биjаху српске националности и вjере православне.

ШАРГОВАЦ - Бањалука, 07.02.1942.

Убиство-клање, 52 Српска ђака у Основној школи у селу Шарговац

“У учионицу је изненада за вријеме часа ушао фратар Tomislav-Мирослав Филиповић са 12 својих усташа, опонашајући Исуса Христа и 12 његових апостола. Њега сам одраније добро познавала. Познавала су га и дјеца, јер је фратар често пролазио кроз Дракулић, Шарговац и Мотике. Био је обучен у нову усташку униформу. Усташе су стале поред катедре и школске табле, окренути према клупама и дјеци…

Затим је фра Филиповић замолио учитељицу да изведе из клупе једно српско дјете. Учитељица, не слутећи шта ће бити, извела је љепушкаст и уредну девојчицу Радојку Гламочанин, ћерку угледног домаћина Ђуре Гламочанина, који је тада био у заробљеништву у Њемачкој и на тај начин преживио рат.

Тихомир Левајац - Прича која лута свиjетом

ПРИЧА КОЈА ЛУТА СВИЈЕТОМ
Свети оче[1], мада вам се jављам тек сада, jављам вам се за свагда. Јављам вам се са дна васионе, гдjе живим и оностраним и овостраним животом, тако да не знам гдjе сам.

Јављам вам се из луде куће, гдjе су ме за живота стрпали. Чак нисам ни знала да сам у лудници, jер jе све нормално било кућа jе и прозоре, додуше изопачене, имала. Када сам свиjет промиjенила, лудило се наставило у моjоj глави, у коjоj jе општи хаос. Ја jесам у лудници, али нисам луда. Чак ми jе на овом свиjету, гдjе сам тобоже жива, боље, него у вашем, тамо. Али су ме сjећања издала, тако да не знам ко сам, ни чиjа сам. Не знам да ли сам рођена као католкиња, тада када jе било враћање православаца вjери отаца. Када су несjедињени превођени на католичанство у коjем вjечно спасење могу наћи. Не знам да ли сам Хрватица у тиjелу Српкиње, или обрнуто, ни чиjе име носим, своjе или помазано.

Име jе лажа, а Бог jе истина.

Изаберите jезик: