Ратови

Јасеновац

Утврђене чињенице међународне комисије за истину о хрватском систему логора Јасеновац за истребљење Срба, Јевреја и Рома у периоду 1941.1945.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу је током  неколико година рада утврдила да су Хрвати у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома у периоду од 1941. до 1945. године убили преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома међу којима је било 110 000 деце.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу је до сада организовала пет међународних конференција о Јасеновцу (у Њујорку, Јерусалиму, Бања Луци) на којима су научници из разних делова света на основу записа похрањених хиљаду књига, чланака, закључака, форензичких и антрополошких ископавања истраживања, Међународна комисија за истину је саопштила следеће тврдње:

БОМБАРДОВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ - Београд, 23.04.1999.

У рано јутро, 23. априла 1999. године НАТО је зграду РТС погодио с два разорна пројектила.
Тада је погинуло 16 запослених у РТС.

Челници НАТО-а тврдили су да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

Погинули: Јелица Мунитлак (27), Ксенија Банковић (27), Дарко Стоименовски (25), Небојша Стојановић (26), Драгорад Драгојевић (27), Драган Тасић (29), Александар Делетић (30), Славиша Стевановић (32), Синиша Медић (32), Иван Стукало (33), Дејан Марковић (39), Милан Јоксимовић (47), Бранислав Јовановић (50), Милован Јанковић (59), Томислав Митровић (61) и Слободан Јонтић (54).

САРАЈЕВО, Башчаршија - Крвава свадба, 01.03.1991

Криминалац и злочинац Рамиз Делалић Ћело, припадник Алијиних Зелених беретки, и његова екипа криминалаца, напала је српске сватове испред Старе православне цркве (Храм светих архистратига Gаврила и Mихаила), са циљем да им отме српску заставу, јер, по његовом мишљењу, српска застава није имала шта да тражи на Башчаршији у Сарајеву. Српски сватови су одбили да дају заставу, Рамиз је извадио пиштољ и убио младожењиног оца, Николу Гардовића. Том приликом је и рањен Раденко Миковић, свештеник. Након тога су и запалили заставу. Срби су овај чин сматрали почетком рата и исто вече су подигли барикаде по Сарајеву и другим градовима БиХ.

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Грбавица, 11.март 1995

Снајпериста са сарајевске зграде „ЛОРИСА“ на тадашњем Тргу Пере Косорића, а сада Тргу хероја, убио је десетогодишњу Милицу Лаловић и деветогодишњу Наташу Учур, које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59. На тај дан је било проглашено примирје.
Сарајка Фатима Бајрамовић, свједочила је да их је убио Сејо Пискић, рођен 1956. године у Грачаници.

БРОД (Босански брод), 03.03.1992.године

У историји ове локалне заједнице,  3. март 1992. године уписан је као дан када су Срби  изложени отвореној агресији регуларне Хрватске војске, чиме је почео рат у БиХ. Уз помоћ регуларних снага и паравојних формација из Хрватске, али и помоћ од стране оружаних паравојних формација Хрвата и муслимана из тадашњег Босанског Брода, затворен је “Мост братства и јединства” преко ријеке Саве, уз натпис “Затворен за Србе и псе”.

Напад на српско становништво почео је на главном путу Босански Брод - Дервента, односно у Стадионској улици, када су хрватско - муслиманске војне снаге, заједно са 108. бригадом Збора народне гарде Хрватске, заузеле центар града.

Брод је окупиран, српски народ протјеран, формирани су логори. Срби, који нису успјели напустити општину, убијани су и мучени.

БРОД (Босански Bрод) - Сијековац 26.03.1992. године

Хрватске оружане јединице прешле су преко ријеке Саве и са тамошњим муслиманско-хрватским паравојним снагама починиле злочин над српским цивилима у Сијековцу код Босанског Брода.

У селу Сијековац, 26. марта 1992. године, за кратко вријеме, непуних сат времена, убијено је 9 лица, међу којима је било и дјеце из српских породица Зечевић, Радановић, Милошевић и Тривић.

Дио лешева  је и бачен у Саву, а запаљено је или уништено око петнаест кућа. Следећих дана хрватске и муслиманске оружане снаге су у Сијековцу убиле још 51 Србина, а укупно је убијено више од 70 Срба, док се 9 и данас воде као нестали.

Хрватске оружане јединице су прво упале у кућу породице Зечевић. На лицу места су убиле Јована Зечевића (72) и његове синове Милана, Васу и Петра. Убили су Луку Милошевића и његове синове Жељка и Драгана (17), затим Вида Радановића. Убили су такође и непокретног старца Срету Тривића.

Јелица Зечевић:

Бомбардовање Југославије (Београда) - 06.04.1941.

Операција одмазда или Unternehmen Strafgericht

Шестог априла, у 6.30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха, под личном Хитлеровом наредбом, напале су Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца. Авиони су полетјели из Беча, Граца, Фођија и Арада. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11, 12, 16 и 17 априла 1941.

Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.

У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 2.274. лица. Порушено је 627 зграда, веома оштећена 1.601 зграда, дјелимично оштећено 6.829 зграда.

Бихаћ - Гаравице мрачне и крваве


"Говори кад имаш нешто боље од ћутања"
(Историjски час поводом седамдесетогодишњицице
усташког покоља на Гаравицама код Бихаћа)
Проф. др Мирjана Влаjисављевић


Драга браћо и сестре, потомци и поштоваоци жртава гаравичког покоља од приjе седамдесет година, поштовани гости, помаже Бог!

Сабрасмо се данас овдjе са свих страна у Гаравицама мрачним и крвавим, да одржимо помен на четрнаест и по хиљада Срба бихаћког среза звjерски уморених у страшном усташком покољу 1941. године. Сви они скончаше своj овоземаљски живот као мученици и жртве шовинистичке и вjерске мржње хрватско-муслиманских усташа, по jендецима, jарковима и барама гаревичким – само зато што биjаху српске националности и вjере православне.

СТРАДАЊЕ ВЛАДИКЕ ПЛАТОНА - Бањалука, 05.05.1941.

Владика Платон постао је епископ бањалучки 1940. године, па је на том мјесту дочекао и почетак Другог свјетског рата. Када му је наређено да као Србин из Србије (владика Платон рођен је у Београду) мора да напусти НДХ, он је одговорио: "Ја сам канонски и законито од надлежних власти постављен за епископа бањалучког и као такав обавезао сам се пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви трајно и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, везујући нераздвојно живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у средини његовој на духовној стражи за све вријеме док ме Господ у животу подржи, остајући уз своје стадо као добар пастир који душу своју полаже за своје овце." Без обзира на гаранције које му је само дан раније дао тадашњи бискуп бањалучки Јозо Гарић, усташе су 5. маја 1941. године ухапсиле владику Платона и одвели га заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намјесником из Градишке, изван Бањалуке, гдје су их убили и бацили у ријеку Врбању.
Владичино изнакажено тијело пронађено је у селу Кумсалима 23. маја 1941. године
.

ШАРГОВАЦ - Бањалука, 07.02.1942.

Убиство-клање, 52 Српска ђака у Основној школи у селу Шарговац

“У учионицу је изненада за вријеме часа ушао фратар Tomislav-Мирослав Филиповић са 12 својих усташа, опонашајући Исуса Христа и 12 његових апостола. Њега сам одраније добро познавала. Познавала су га и дјеца, јер је фратар често пролазио кроз Дракулић, Шарговац и Мотике. Био је обучен у нову усташку униформу. Усташе су стале поред катедре и школске табле, окренути према клупама и дјеци…

Pages