Наш народ је, у миленијумској борби за своје идеале и европску културу, задужио Европу, сјеверну Америку и добар дио осталог свијета, заслужио част и поштовање. У 19 вијеку смо се ослободили од вјековне тираније Отоманске колонизације, која је зауставила наш слободан развој. Значајан дио нашег народа, је присилно промјенио вјеру и однародовао се.

Почетком 20 вијека дио нашег народа ослобађа се од Аустроугарског јарма у коме је опет дио нашег народа био присиљен на промјену вјере и однародован.

Умјесто признања, награде или сатисфакције, непосредно након колонијалног ослобађања у 20 вијеку, наш народ платио је превелику цијену. Остатак нашег народа бива доведен у сутуацију да се конфронтира са својим рођацима који су претходно промјенили идентитет.

Бива изложен различитим спољним агресијама, тортури, даљим присилним промјенама вјере, идеологије, принудним мјењањима друштвеног уређења, етноциду, геноциду и одузимању територија. У 4 за нас велика ратна сукоба, ми и наши пријатељи, припадници других народа, као што су Јевреји, Роми, ... доживјели смо страхоте.

На нашим етничким, привремено окупираним, просторима успостављан је до тад незабиљежен "курс међунационалне вриједности" - убијано је и по 100 наших недужних људи, цивила, за једног страдалог окупационог непријатељског војника.