Ратови

Јачање партизанског покрета у Западној крајини током прољећа 1942. године, изазивао је фрустрације силама осовине, и формирање знатне борбене групе од дијелова Треће њемачке дивизије и главнина Првог збора (корпуса) НДХ са циљем његовог уништења.
Осовинске снаге 10. јуна, почињу са концетричним нападима на партизане из свих околних гарнизона са опкољавањем планине Козаре.

До 15. јула, или пробоја код села Међувође, систематским чешљањем терена окупационе снаге су 68.000 становника депортовали у логоре, док је у непосредним борбама погинуло 10.000 бораца и око 40.000 цивила.

Криминалац и злочинац Рамиз Делалић Ћело, припадник Алијиних Зелених беретки, и његова екипа криминалаца, напала је српске сватове испред Старе православне цркве (Храм светих архистратига Gаврила и Mихаила), са циљем да им отме српску заставу, јер, по његовом мишљењу, српска застава није имала шта да тражи на Башчаршији у Сарајеву. Српски сватови су одбили да дају заставу, Рамиз је извадио пиштољ и убио младожењиног оца, Николу Гардовића. Том приликом је и рањен Раденко Миковић, свештеник. Након тога су и запалили заставу. Срби су овај чин сматрали почетком рата и исто вече су подигли барикаде по Сарајеву и другим градовима БиХ.

Снајпериста са сарајевске зграде „ЛОРИСА“ на тадашњем Тргу Пере Косорића, а сада Тргу хероја, убио је десетогодишњу Милицу Лаловић и деветогодишњу Наташу Учур, које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59. На тај дан је било проглашено примирје.
Сарајка Фатима Бајрамовић, свједочила је да их је убио Сејо Пискић, рођен 1956. године у Грачаници.

Хрватске оружане јединице прешле су преко ријеке Саве и са тамошњим муслиманско-хрватским паравојним снагама починиле злочин над српским цивилима у Сијековцу код Босанског Брода.

У селу Сијековац, 26. марта 1992. године, за кратко вријеме, непуних сат времена, убијено је 9 лица, међу којима је било и дјеце из српских породица Зечевић, Радановић, Милошевић и Тривић.

Дио лешева  је и бачен у Саву, а запаљено је или уништено око петнаест кућа. Следећих дана хрватске и муслиманске оружане снаге су у Сијековцу убиле још 51 Србина, а укупно је убијено више од 70 Срба, док се 9 и данас воде као нестали.

Хрватске оружане јединице су прво упале у кућу породице Зечевић. На лицу места су убиле Јована Зечевића (72) и његове синове Милана, Васу и Петра. Убили су Луку Милошевића и његове синове Жељка и Драгана (17), затим Вида Радановића. Убили су такође и непокретног старца Срету Тривића.

Јелица Зечевић: