САРАЈЕВО, Башчаршија - Крвава свадба, 01.03.1991
Криминалац и злочинац Рамиз Делалић Ћело, припадник Алијиних Зелених беретки, и његова екипа криминалаца, напала је српске сватове испред Старе православне цркве (Храм светих архистратига Gаврила и Mихаила), са циљем да им отме српску заставу, јер, по његовом мишљењу, српска застава није имала шта да тражи на Башчаршији у Сарајеву. Српски сватови су одбили да дају заставу, Рамиз је извадио пиштољ и убио младожењиног оца, Николу Гардовића. Том приликом је и рањен Раденко Миковић, свештеник. Након тога су и запалили заставу. Срби су овај чин сматрали почетком рата и исто вече су подигли барикаде по Сарајеву и другим градовима БиХ.
Вјенчање Милана Гардовића и Дијане Тамбур је обављено у 14.30 часова на дан 1. март 1992. у храму Преображења Господњег , u nasequ Пофалићи. општинa Ново Сарајево. Вјенчање је обавио прота Воја Чаркић. Након вјенчања, сватови су се упутили у Дом свете Текле у дворишту Старе православне цркве на Башчаршији, гдје их је чекао заказани свадбени ручак. Пошто је саобраћај за путничка возила у центру Сарајева једносмјеран и паралелан са трамвајским саобраћајем, сватови су пут, од цркве на Пофалићима до Старе цркве, прошли улицама Војводе Путника и Обалом Војводе Степе, до Вијећнице, гдје се налазио најближи паркинг на стотињак метара од саме Старе цркве. Сватовску колону у путничким возилима је сачињавало око стотињак сватова. Након што су паркирали путничка возила код Вијећнице, сватови су пјешице кренули ка Старој цркви. У непосредној близини приликом уласка сватовске колоне у двориште Старе цркве, поред сватова се зауставило бијело путничко возило марке „голф“ у коме су се налазила четири криминалца, а међу којима је био Рамиз Делалић звани Ћело. Четири криминалца предвођена Рамизом Делалићем су изашла из аутомобила „голф“ и насрнула на младожењиног оца старог свата Николу Гардовића, који је у сватовској колони обављао дужност барјактара. Рамиз Делалић је покушао да старом свату, односно барјактару Николи Гардовићу одузме сватовско знамење, заставу Српске православне цркве (тробојку са крстом), након чега је дошло до комешања у сватовској колони. Након тога је Рамиз Делалић звани Ћело отворио ватру из пиштоља, те смртно ранио младожењиног оца Николу Гардовића, док је његов саучесник ранио свештеника СПЦ Раденка Мировића (младожењиног зета). Одмах након отварања ватре, злочинци су побјегли односећи са собом заставу Српске православне цркве коју су спалили. Никола Гардовић је преминуо од нанесених рана неколико минута касније у колима хитне помоћи.
Поред починиоца убиства, Рамиза Делалића званог Ћело, свједоци су као нападаче и саучеснике напада, убиства и рањавања, препознали и Суада Шабановића из Зворника, те Мухамеда Швракића, сина оснивача Зелених беретки Емина Швракића. Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Рамиз Делалић Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву. Рамиз Делалић је одмах након почетка ратних сукоба у Сарајеву постао командант Девете муслиманске брдске бригаде Армије БиХ, а од Алије Изетбеговића је за заслуге примио пиштољ са посветом.
Тог дана, већина америчких медија, злурадо или злонамерно је објавила како су Срби пуцали на муслиманске сватове и убили младожењиног оца.
О овом догађају снимљен је филм у муслиманском дијелу Сарајева у којем Рамиз Делалић признаје овај злочин, и назива га "муслиманским патриотским чином".
