СИЛОС (Тарчин), 11. маја 1992 - 27. јануара 1996.

Логор Силос је био концентрациони логор за Србе којим је управљала т.з.в. Армија БиХ, од 1992. до 1996. године.

Логор „Силос“ налазио се у пријератном силосу жита у насељу Тарчин, општина Хаџићи. Отворен је 11. маја 1992, а затворен 27. јануара 1996. године.
У логору је било заточено око 600 српских цивила, од чега су 24 умрла од посљедица, пребијања, тортура и мучења глађу.

Затворен је тек два мјесеца након потписивања Дејтонског мировног споразума.

Организатори и налогодавци:

- Џелиловић Мустафа, председник општине Хаџићи;

- Хујић Бећир, звани "Бећа", село Љубовчићи, Пазарић, иначе стражар у сарајевском Централном затвору. Управник логора „Силос“ од оснивања, до августа 1994. године;

- Човић Халид, село Бињежево, Хаџићи, иначе пензионицани стражар сарајевског Централног затвора. До августа 1994. године замјеник, а од 1996. године, до његовог затварања, управник логора;

- Мешановић Шериф, звани "Шера", иначе пензионисани стражар сарајевског Централног затвора један. Један од помочника управника;

- Ајнаџић Неџад, командант 1. сарајевског корпуса;

- Туфо Рефик, звани „Рефо“, село Дурановићи, Хаџићи, пензионисани милиционер, од почетка рата командир полиције у Тарчину, руководио акцијом хапшења Срба из околине Хаџића и одвођења у логор „Силос“.